|
Na današnji dan se izdešavalo mnogo toga u istoriji čovečanstva, ali za nas najbitnija stvar je to što je Bogdanki danas rođendan.
Današnji dan je također i dan za otvaranje sezone roštilja, i tako smo se tokom prepodneva pripremali i pripremali, pa smo se još malo pripremali i nakraju smo pripremili razno-razne đakonije na roštilju, i u lepom društvu smo proveli ceo dan
Uf, posle punih pet sati „borbe“ Čuleta i mene protiv naših biciklova, izašli smo nas dva kao pobednici.
Izvršena je zamena kočionih sistema prednjih i zadnjih i zamena menjača sa sve sajlama, ručicama… Ma haos!
Vrlo naivno smo mislili da će to biti sat-dva posla, ali proveli smo lepo popodne, družeći se, fantazirajući o biciklama, slušajući Flekijeve arije…
Evo par fotki . . .
Lomim se već par dana oko ovog posta i prelomio sam – pisaću!
Naime, pratim forum posvećen delatnosti (zanatu) kojim se bavim.
Odskora sam „tamo“ i prosto ne mogu da se otmem utisku oko par stvari:
- kvalitet tema koje pratim su na nivou od pre ohoho godina, ne mogu da verujem da ljudi još uvek rade na način koji je (trebao biti) zastareo, i traže savet kako postići kvalitetan proizvod sa prevaziđenim metodama, ohrabruju rad „u garažama“ i „na crno“…
- procene i preporuke oko proizvođača i distributera daju ljudi na osnovu procene „od oka“, bez argumenata ,
- sebe svrstavam u grupu ljudi koji su u poslu više od 15 godina, obrazovao sam se pre svega radom i praksom u struci, stalnim upoznavanjem sa novim, obilazeći sajmove kod nas i „napolju“ i prosto ne mogu da verujem da je priča na forumu deo stvarnosti u Srbiji, barem što se tiče zanata.
Nadam se da je to privremeno stanje i da će se uskoro pojaviti neko s kim ću moći da pričam na „egal“ nivou u oblasti struke.
Možda je mala popularnost foruma posledica kvaliteta? Sigurno ima nešto i u tome.
… i prođe godina cela od zadnjeg (odnosno drugog) posta.
Još uvek se lomim oko pisanja bloga, u toku dana pričam i više nego što treba, dođem kući pa nastavim sa Bobom, Anjom i Flekicom (ovaj zadnji je pas ljubimac koji je od septembra meseca novi član porodice), i onda mi prija malo da ćutim kad stignem da sednem za komp.
Ipak imam i teme o kojima ne mogu da pričam sa navedenima jer nisu „u tim vodama“ u kojima je tema moje priče. I onda ipak mora na blog 
.
Pa dobro, možda ću ipak da pišem, barem povremeno i pomalo.
Uf, stigao februar a imam utisak kao da je prošla već cela godina. Naime, prvi mesec 2008. godine mi je doneo hrpu, gomilu, jako puno . . . događanja vezanih za kupovinu kuće. I sve to ne bi bilo strašno da je išlo bez pokušaja prevare od strane prodavca kuće. Prve informacije o kući koja nas interesuje, a dobijene direktno od prodavca, su nam sasvim odgovarale:120 kvm u 2 nezavisne celine, malo dvorište, sve to sveže sređeno, okrečeno, nova instalacija – ma sve OK.
I tu počinju prevare! Prvu smo otkrili po predaji kapare i dobijanju plana kuće, gde smo ustanovili da kuća ima jedva 100 kvm (a ne 120). Pored silnog objašnjavanja,ubeđivanja prodavca da je on ubeđen da ima 120 kvm, da su to debeli zidovi, da su to vanjski gabariti objekta itd, itd, nismo naseli na LAŽ. Ovo smo uspeli (po nas pozitivno) rešiti nagodbom: 10% niža cena i on uvodi centralno grejanje o svom trošku!
Kad je došao na red procena kuće tj. provera verodostojnosti papira o objektu, otkrili smo drugi pokušaj prevare - sve u svemu fali „samo“ 6 raznih dozvola, potvrda i odobrenja da bi se kuća mogla useliti i priključiti na gas, vodu . . . Ovo nismo uspeli rešiti ni nagodbom! To je bio kraj naše kupovine te kuće.
Sve ovo (možda) i ne bi bilo strašno da prodavac kuće nije agent prodaje agencije za prodaju nekretnina ( i muž vlasnice dotične agencije), što znači da zna šta je potrebno za regularnu trgovinu nekretninama, da je vrlo svesno od samog početka LAGAO da je sa papirima oko kuće sve u savršenom redu, samim tim je i ponudio da „sredi“ uvođenje gasa, prepis telefonske linije i sve što ide uz selidbu, pošto bi to stvarno trebalo „sređivati“. Šta bi bilo sledeće što bismo saznali u vezi kuće?!
Preporuka za sve koji kreću u slične pohode - prvo sve papire na proveru, od ovlaštenih institucija i pojedinaca, pa tek onda pare i dalji dogovor, jer se stvarno možete zateći u nezavidnoj situaciji.
Pozdrav iz ravnice. Za sada nas ima troje u porodici: Anja – mala balerina, učenica II razreda osnovne škole “Jovan Mikić” u Subotici, Bogdanka – vaspitačica u predškolskoj ustanovi “Naša radost” i Zoran – sitoštampar, tehnički rukovodilac u štampariji VIZIO
